Rio Tinto marš iz Srbije

Kad nema ko drugi, IN Medija mora da prati i dešavanja u Staroj Pazovi, hvala im na tome

https://inmedija.rs/stara-pazovanastavljeni-radovi-na-spornom-objektu-u-parku-video/

Dr Aleksandra Patenković govori za IN Medija

https://inmedija.rs/ug-za-zdravu-opstinu-stara-pazova-nece-nas-zaustaviti-u-nameri-da-sacuvamo-javni-interes/

Građani opštine Stara Pazova se suočavaju s ozbiljnim problemom: nemogućnošću pristupa informacijama o kvalitetu pijaće vode.

Godinama unazad, pokušavamo da dobijemo kopije izveštaja o rezultatima analiza kvaliteta pijaće vode na teritoriji naše opštine. Međutim, svaki put dobijamo isti odgovor od JKP Vodovod i kanalizacija – da oni ne mogu da nam dostave te izveštaje jer ih nisu oni radili.

Pozivali smo Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica nebrojeno puta, ali oni nas uporno obaveštavaju da ne mogu da nam dostave kopije izveštaja, jer njih plaća JKP Vodovod i kanalizacija, i upravo ta ustanova treba da nam pruži tražene informacije. Dalje, Zavod nas upućuje još i na Sanitarnu inspekciju za Sremski okrug, pošto su i oni u posedu tih izveštaja, ali Sanitarna inspekcija nas ponovo vraća na Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica.

Zvanično smo podneli zahtev Zavodu za javno zdravlje Sremska Mitrovica, ali su nas oni opet vratili na JKP Vodovod i kanalizaciju.

Zaključak je jasan: institucije prebacuju odgovornost jedna na drugu, dok mi, građani, ne znamo kakva voda teče iz naših slavina.

Vreme je da se ozbiljno pobunimo i da kao građani opštine Stara Pazova preduzmemo konkretne korake. Pozivamo sve da se pridruže u organizovanju građanske neposlušnosti tako što ćemo prestati da plaćamo račune JKP Vodovod i kanalizacija dok se ovaj problem ne reši.

Naša prava su ugrožena, a naše zdravlje ne sme biti ugroženo zbog nemara i neodgovornosti institucija!

Inđija se pridružila mnogim gradovima u kojima se održao protest protiv rudarenja u Srbiji, a jedan od govornika je bila i dr Stanislava Gorjanović, članica našeg udruženja Za zdravu opštinu Stara Pazova

"Budući da je u odgovoru Opštinske uprave Opštine Stara Pazova, podnosilac zahteva obavešten da tražena dokumentane ne postoje, odlučeno je da se pokrene prekršajna prijava protiv investitora" 

Nakon više meseci prikupljanja dokaza putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, udruženje „Za zdravu opštinu Stara Pazova“ predalo je 18. juna 2024. odeljenju za inspekcijske poslove Opštine Stara Pazova predalo je Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica preduzetnika Časlava Radulovića, vlasnika „Kafeterije Fabrika 2017 Stara Pazova“.

Podsetimo, kako je već naš portal pisao, odlukom Opštinskog veća Časlavu Raduloviću data je na besplatno korišćenje katastarska parcela 2/4, površine 399 m², upisana u ln. br. 10011 KO Stara Pazova kao javna svojina Opštine Stara Pazova.

Prethodno je investitor zaključio ugovor o poslovnoj saradnji sa Turističkom organizacijom Stara Pazova, u cilju unapređenja turizma u opštini, na konkursu za dugoročne kredite za razvoj turizma, subvencionisane od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, dobio kredit od 3.800.000,00 dinara.

Ipak, investitor višespratni montažni objekat postavlja na drugu parcelu – br. 2/1, koja je atraktivnija lokacija od parcele 2/4 za koju je izdato rešenje o pravu korišćenja. U svrhu postavljanja svog kafića, izbetonirao je zelenu površinu, što je dovelo i do protesta građana.

Udruženje „Za zdravu opštinu Stara Pazova“ u prijavi podseća da je prethodno Opštinskoj upravi u Staroj Pazovi podnelo Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja kojim je su tražene brojne informacije, između ostalog, da im nadležni dostave odluku, rešenje, dokument ili bilo koji drugi nosač informacija koji sadrži akt u skladu sa kojim je omogućena izgradnja, odnosno montaža i postavljanje predmetnog objekta.

Tražena su dokumenta koja bi potvrdila da je investitoru izdato odobrenju za izvođenja radova, rešenje o građevinskoj dozvoli ili privremenoj građevinskoj dozvoli ili druga vrsta rešenja, odobrenja, saglasnosti ili dozvole za izgradnju odnosno montažu i postavljanje. Budući da je u odgovoru Opštinske uprave Opštine Stara Pazova, podnosilac zahteva obavešten da tražena dokumentane ne postoje, odlučeno je da se pokrene prekršajna prijava protiv investitora.

„Nesporno je da za postavljanje predmetnog objekta nije potrebna građevinska dozvola, ali je potrebno Oodbrenje za postavljanje privremenog objekta opštinskog organa uprave, koje se izdaje u formi upravnog akta – rešenja, sve u skladu sa odredbama članova 22 – 28 Odluke o privremenim objektima“, navode u ovom udruženju. Podsećaju i da, bez obzira da li je predmetna parcela uređena kao građevinsko zemljište (trg, ulica, trotoar i sl.) ili zelena površina (park, zaštitno zelenilo i sl.), postavljanje montažnih, odnosno privremenih objekata na istoj, mora se sprovoditi u skladu sa pravilima definisanim Odlukom o privremenim objektima.

Shodno svemu navedenom, iz udruženja „Za zdravu opštinu Stara Pazova“ upozoravaju da je kafić u parku Stare Pazove postavljen bez ikakve dozvole ili odobrenja i kao takav ne sme biti povezan na elektroenergetsku, vodovodnu ili kanalizacionu infrastrukturu, iako je to slučaj.

Nakon objavljivanja prethodnog teksta i skretanja pažnje na ovaj slučaj, novinarka iz Stare Pazove Gordana Momčilović Ilić dobila je pretnje smrću.

Kategorično NE rudniku u Jadru - stav UG Za zdravu opštinu Stara Pazova. 

Srbija je jedna od najzagadjenijih zemalja u Evropi sa visokom incidencom malignih bolesti. Vlast ne rešava problem zagađenja koje razboljeva građane već bahato arči i rasprodaje prirodna bogatsva strancima. Tragičan primer su Bor i Majdanpek gde Kinezi eksploatišu bogata nalazišta za mizernu rudnu rentu. Oni odnose naše zlato a rudnici naše živote. Svaki četvrti Boranin ima rak. Sada je u najavi i kopanje litijuma i bora u Jadru. Rudnik koji je rizičan po životnu sredinu, a doneo bi manji prihod nego poljopriveda, nije razvojna šansa. Na plodnoj zemlji, u području bogatom podzemnim vodama, rudniku nije mesto. Veliki delovi naše zemlje imaju problem sa vodosnabdevanjem, na prvom mestu Vojvodina. Znamo kakva voda teče iz pazovačkih slavina. Bogato nalazište pitke vode ispod Mačve ne sme biti  ugroženo. Bez litijuma i bora je život moguć, bez vode ne. 

Sledićemo zato preporuke UG Ne damo Jadar sa kojima smo povezani i obaveštavati vas o narednim koracima. Pozivamo vas da se ovoj borbi pridružite jer će posledice rudarenja u Jadru biti nesagledive i osetiće se i kod nas. Mi smo svega stotinak kilometara udaljeni. Sa naše deponije se vidi Cer. Stanovnike Srbije i komunalni otpad ugrožava. Naše deponije  gore. U Pazovi se otpad spaljuje i loži. Plan upravljanja otpadom nemamo od 2020. godine a prethodni nije sproveden. Onima koji komunalnim smećem ne znaju da upravljaju ne smemo verovati da će jalovišta puna teških metala biti bezbedna. Ne možemo verovati ni da će transport hiljada cisterni sumporne kiseline, koji će možda ići i preko naše opštine, biti bezbedan jer smo svedoci brojnih incidenata. Kanalizacione vode bez prečišćavanja odlaze u naše reke pa ni tvrdnja da će iz prerade rude izaći čista voda neće proći.

https://ajb.me/7bzfak

Pročitajte tekst Gordane Momčilović o nerešenom problemu kanalizacije u Staroj Pazovi, Sremu i Vojvodini.

Na raspravi 1.12.2023. UG Za zdravu opštinu Stara Pazova, Volim Banovce, Čuvari Pazove, predstavnici ZLFi Dveri, kao i drugi zabrinuti građani izneli su brojne primedbe na nacrt Lokalnog plana upravljanja otpadom, koje su zatim dostavljene i zvanično u pisanom obliku i zahvaljujući kojima je ovaj nacrt plana oboren i stavljen u ponovno proceduru. Juče je skupština izglasala da se radi novi plan, a mi ćemo nastaviti da pratimo kako će se to odvijati i da obaveštavamo građane. Prethodni Plan iz 2010 nije sproveden, 2020 po njegovom isteku nije donesen novi, sad je napisan nacrt koji ne valja, a deponija nas i dalje truje. Molimo vas da pratite i da se uključite jer ovo se tiče svih nas.

Prema podacima BOŠ-a 80%  ukupnog zagađenja tokom grejne sezone dolazi od individualnih ložišta. Budimo odgovorni, nemojmo ložiti i paliti otpad, od nas zavisi kakav ćemo vazduh disati!  Pogledajte video

U Staroj Pazovi je tokom zime vazduh zagađeniji nego u Beogradu. Ovde se loži otpad. Tokom leta često gori deponija i pali se smeće. Čitave godine se u samom mestu pale kablovi ili gume da bi se izdvojio metal. Žetveni ostaci se pale u jesen. Vazduh je očajnog kvaliteta, pun kancerogenih materija i čestica a nemamo kontinuirani monitoring, niti Plan kvaliteta vazduha. Čekajući Plan upravljanja otpadom koji kasni čitave 3 godine važno je učinimo sve što je do nas: da prestanemo da palimo i ložimo otpad i tako sami sebe trujemo. Pogledajte video i pomozite nam tako što ćete ga podeliti i o ovome pričati sa svojim ukućanima, komšijama. prijateljima i tako dati svoj doprinos našoj akciji STOP PALJENJU I LOŽENJU OTPADA

Pogledajte svedočenje stanovnika ulice Nikole Momčilovića, koji govore o problemu otvorene kanalizacije koji se ne rešava od 2009, iako su kontaktirali sve nadležne institucije. Muči ih smrad govana, krvi, creva, a na sve to se još i skupljaju pacovi i zmije. Ovo je samo deo priče o Sranju u Pazovi koji možete da pogledate na našem web sajtu i youtube kanalu.

U periodu intezivne industrijalizacije i urbanizacije, širenja gradova, povećanja površina

pod betonom i veštačkim materijalima, dolazi do prezasićenja, i čovek svesno ili nesvesno traži

beg u prirodu.

Zelene površine urbanih sredina upravo su nastale iz potrebe ljudi da se povežu sa

prirodom ponovo. Benefiti zelenih površina u gradovima, bilo da se radi o parkovima,

drvoredima, poljezašitnim ili vetrozaštitnim pojasevima, vrtovima i sl., veoma su bitni za

očuvanje i unapređenje kvaliteta životne sredine.

Neke od najbitnijih efekata su:

- Poboljšavanje lokalnih klimatskih uslova regulcijom temperature vazduha,

modifikacijom vazduših strujanja, smanjenjem udara vetrova, modifikacijom

vazdušnog pritiska, apsorpcijom atmosferskih taloga

- Uticaj na nivo zagađenja, apsorbujući zagađujuće čestice kako iz vazduha

(nadzemnim delovima boljaka, tako i iz zemljišta i podzemnih voda (korenovim

sisteomom)

- Kontrola erozije zemljišta korenovim sistemom (sprečava pojavu klizišta, upija višak

vode )

- Smanjenje nivoa buke

- Estetska i rekreativna funkcija

Da bi se svaki od ovih efekata mogao ostvariti na željeni način, neophodno je zelene

površine održavati, voditi računa o njihovom zdravstvenom stanju i vitalnosti, posebno kada je

reč o drvenastim vrstama, koje su najčešće glavna komponenta urbanih zelenih površina

(parkova, park- šuma, drvoreda i sl.).

Potrebno je istaći da je za drvenaste vrste najprirodnije stanište šumski ekosistem, u kome

vladaju posebni odnosi između staništa i organizama, i svako drvo mimo šume izloženije je

dejstvu abiotičkih i biotičkih faktora, te se drugačije ponaša van svog prirodnog okruženja.

Za sadnju u gradskim uslovima moraju se birati one vrste drveća koje su otpornije na

uslove gradske sredine, prema njihovim ekološkim karakteristikama.

Izbor vrsta za sadnju zavisi od:

- Usklađenosti bioloških osobina vrste na uslove staništa

- Uticaja vrste na stanište

- Otpornost vrste na dejstvo abiotičkih i biotičkih faktora

- Troškova osnivanja zasada i željenog efekta

Najdominantniji je parametar uslova staništa (biotički i abiotički uslovi),Neophodno je,

naravno, birati kvalitetan sadni materijal, ili seme proverenog porekla (ukoliko se radi setva), što

je, konkretno, redak slučaj, jer se u gradske sredine uglavnom unose odrasle sadnice.

Autohtone vrste bi trebalo da imaju prednost u odnosu na alohtone, mada se u prakovima,

drvoredima, izletištima često sreću egzote (bagrem, gledičija, paulovnija, kedar i dr.), što

naravno, nije greška, jer je estetski efekat mnogo bolji kada je broj vrsta veći a njihovi habitusi

raznovrsniji. Takođe, treba voditi računa o gustini sadnje u odnosu na namenu konkretne

površine.

Poželjno je da vrste koje se sade pored npr. saobraćajnica, brzo prirašćuju u mladosti i

formiraju krošnje da bi efekat zaštite od vetra i sunca bio što bolji, i da nemaju plodove koji bi

mogli uticati na bezbednost saobraćaja, te da se redovno održava gustina krošnji i zdravstveno

stanje jedinki. ( Acer pseudoplatanus, A. platanoides, A. campestre, Ulmus minor, U. Efusae,

Fraxinus excelsior i ostali tvrdi lišćari).

Usled intezivnih vremenskih nepogoda koje su pogodile Vojvodinu u julu mesecu,

nemogće je ne primetiti često stradanje drveća u gradskim sredinama, usled snažnih udara

vetrova, udara groma ili pada nekog drugog objekta (bandere, oluci, crepovi).

Drveće najčešće strada od snažnih udara vetra pri čemu se stablo se ljulja i pravi otklon

od svog vertikalnog položaja, a intezitet i pravac duvanja vetra diktira koliki će otklon biti (od

nekoliko cm do 3-6 m pri olujnim vetrovima). Tom pomeranju se suprotstavlja sila otpora stabla

koja zavisi od veličine i gustine krune (krošnje), kao i jačina vetra. Ukoliko je sila otpora stabla

jača od sile vetra i otklona drveta, stablo će ostati neoštećeno, a u suprotnom dolazi do njegovog

izvaljivanja ili loma na određenoj visini.

Na mestima gde su stradala stabla, neophodno je pre svega sanirati štetu od strane

nadležnih službi, odstraniti polomljeno ili izvaljeno stablo, prvenstveno iz bezbednosnisnih, a

potom i higijenskih razloga, da ne bi došlo do širenja fitopatogenih gljiva, bakterija ili

namnožavanja insekata koje bi ugrozili i zdrava, neoštećena drveća. Potrebno je zameniti ga

zdravom, novom sadnicom iste vrste (ukoliko se pokazala na datom lokalitetu uspešno) ili neke

druge vrste prilagođene konkretnim uslovima.

Najčešće su to:

- Aesculus hippocastanum – divlji kesten

- Tilia argentea- srebrnolisna lipa

- Tilia platyphyllos- krupnolisna lipa

- Tilia cordata- sitnolisna lipa

- Acer pseudoplatanus- gorski javor

- Acer platanoides- javor mleč

- Juglans regia- obični orah

- Betula pendula- bela breza

- Celtis occidentalis (alohtona vrsta)- koprivić

- Platanus x acerifolia (hibrid) javorolisni platan

- Prunus avium- trešnja

- Prunus cerasifera- dženarika

- Quercus robur- hrast lužnjak

- Quercus petraea- hrast kitnjak

- Quercus cerris- cer

- Castanea sativa- kesten

- Syringa vulgaris- jorgovan

- Pinus nigra- crno bor

- Pinus sylvestris- beli bor

-

Autohtone vrste četinara, posebno jela (Abies alba) osetiljive su na ekstremne temperature i

uslove zagađenog vazduha u gradovima, a smrča (Picea abies) je podložna neretkim

vetroizvalama usled jako plitkog (tanjirastog) korenovog sistema. Pančićeva omorika (Picea

omorika) dosta dobro podnosi gradsku atmosferu.

U našim uslovima često se koriste alohtone vrste i listopadnog i četinarskog drveća zbog

bolje prilagođenosti gradskoj sredini, ali i zbog raznovrsnog fenotipa, te su zbog toga zanimljive,

ali treba težiti ka zadržavanju domaćih vrsta drveća i žbunja, jer je neretko da se egzote veoma

brzo razmnožavaju, te postaju invazivne i prete da ugroze opstanak autohtonih vrsta.

 Pored raznih problema sa kojima se suočavamo, počevši od lošeg kvaliteta vazduha, vode za piće, nedovoljne informisanosti o pravom stanju u sredini u kojoj živimo, utisak je da se najmanje spominje spaljivanje žetvenih ostataka. Svake godine širom naše zemlje javlja se veliki broj požara, a o njihovim razmerama i tragičnim posledicama uglavnom saznajemo preko medija, dok su stanovnici seoskih sredina istinski svedoci ove zastrašujuće prakse. Nažalost, ovo je nešto što se javlja svake godine i ostaje kao nasledstvo i mlađim generacijama. A zašto je štetno spaljivanje žetvenih ostataka? Prvo, pored opasnosti po život i zdravlje ljudi i imovinu, trajno se uništava zemljište. Zemljište je heterogen sistem i pored biljaka i životinja, u njemu se nalaze i mikroorganizmi, bez čije aktivnosti ne bismo mogli da zamislimo život. Zato su i posledice spaljivanja mnogo veće, nego što možda i izgledaju na prvi pogled. Visoke temperature, koje se razvijaju u toku požara dovode i do uništavanja različitih jedinjenja, a pre svega humusa, čime se smanjuje plodnost zemljišta. Potrebno je 50-100 godina, kako bi se formirao 1% humusa, a samo par minuta da se uništi. Dalje, usled spaljivanja, poljoprivredno zemljište postaje podložnije eroziji, smanjuje se sposobnost zadržavanja vlage, pa je usled gubitka organskih jedinjenja neophodno primeniti veće količine đubriva. Sa druge strane, preterana upotreba mineralnih đubriva, ne samo da nije ekonomski opravdana, nego može da dovede i do ozbiljnih zagađenja životne sredine nitritima i nitratima (posebno u slučaju azotnih đubriva). Sagledavanje posledica može se prikazati i brojkama, pa je 2019. godine u tri sremske opštine zapaljeno preko 1.000 njiva u periodu od 10 dana, dok je život izgubilo 14 osoba! Posledica je mnogo, a rešenje se čeka! Do tada, stručnjaci ukazuju da je neophodno vršiti zaoravanje žetvenih ostataka, jer se na taj način povećava količina organske materije, aktivnost mikrooorganizama, poboljšava plodnost i na kraju, utiče na prinos i kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Ne treba zaboraviti da je odgovornost na svima nama!

dr Danka Radić

Pogledajte kratki film koji govori o velični problema koji imamo sa smećem, kao i o načinu za njegovo rešavanje. U potrazi za rešenjem problema smeća vodimo vas do najviše kote Pazove, kao i muzeja Macura u Banovcima i gazdinstva Iva u Surduku

Pazovački umetnici Milan Kovačević i Lana Pavkov, naši članovi koji i sami kompostiraju, dali su svoj doprinos popularizaciji kompostiranja ovim kratkim filmom u kome možete saznati zašto je vazno kompostirati. Više o komspostiranju na našoj web stranici. Biram da kompostiram!

UG Za zdravu opštinu Stara Pazova je obavešteno najpre od Udruženja pćelara a onda i od Šumarije Kupinovo da od sutra kreće seča celog pojasa topola na Poštarskom putu, od Starih Banovaca do Novih Karlovaca. Vetrozaštitni pojas i stanište mnogih ptica će nestati. Najmanje pošumljena opština u R Srbiji će ostati bez drvoreda čija je obnova mogla biti na vreme započeta ali nije. Nezvanično saznajemo da je zakup koji je Šumarija imala istekao i da nije obnovljen jer opština nije pokazala interesovanje za sadnju mladih topola. Imajući u vidu odnos koji lokalna samouprava ima prema zelenilu u samom mestu ovo nikoga ne čudi.

U subotu 20.05. podeljen je deo besplatnih kompostera našim sugrađanima. Akcija se nastavlja podelom kompostera školama, gde će biti održana i prezentacija o značaju kompostiranja za očuvanje životne sredine. Do sada je održana samo u Pinki školi, a očekuju nas još pored pazovačkih i škole u Banovcima, Surduku, Golubincima.

Kompostiranje je najstariji oblik recikliranja koji se primenjuje već hiljadama godina. Jednostavan je i ne zahteva previše prostora, a korist je dvostruka. S jedne strane smanjujemo 30%- 40% količinu smeća koja završi na deponiji gde izaziva požare i tako nam zagađuje i zemlju i vazduh, a s druge strane dobijamo kvalitetno zemljište koje možemo iskoristiti za obogaćivanje naših bašta i sadnju cveća i drveća. I zato biram da kompostiram!

Udruženje građana Za zdravu opštinu Stara Pazova u saradnji sa Lokalnom fondacijom, a u okviru akcije Biram da kompostiram, poklonilo je u subotu 13.05.2023. kompostere muzeju Macura u Starim Banovcima i farmi Iva u Surduku.

Akcija se nastavlja dodelom kompostera zainteresovanim školama, u okviru koje će biti održano i predavanje o načinu i značaju kompostiranja.

Jedan deo kompostera biće dodeljen i građanima koji do subote 20.05. mogu da se jave na mail kontakt@zazdravupazovu.rs

U velikoj sali Kuće fudbala održali smo 2.12.2022, drugu tribinu u okviru projekta Kvalitet vazduha u Staroj Pazovi- građanska merenja. Gosti su bili Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole BOŠ i Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije NEA. Oni su mnogobrojne građane upoznali sa stepenom zagađenja vazduha na teritoriji Srbije, a zatim i u Staroj Pazovi i to na osnovu rezultata građanskih merenja. Zaključak je da je vazduh u Srbiji čist samo tamo gde ne postoje merenja. Tokom tribine prisutni su potpisali i Peticiju kojom se od lokalne samouprave traži da kupi mernu stanicu kako bi merenja kvaliteta vazduha bila kontinuirana i da obezbedi semafor u centru mesta koji bi pokazivao zagađenost vazduha u realnom vremenu. Takođe je najavljena i dodela kompostera zainteresovanim građanima i to u saradnji sa Lokalnom fondacijom, a po preporuci Igora Jezdimirovića kao jedan od efikasnih načina upravljanja otpadom

Jedan od govornika na našoj tribini o otpadu Igor Jezdimirović dao je veoma koristan savet našim građanima i lokalnoj samoupravi kako da smanje količinu otpada koju prave

U petak 04.11.2022. u pres sali Kuće fudbala odžana je tribina pod nazivom “KVALITET VAZUHA U NAŠOJ OPŠTINI - NAŠ OTPAD I NAŠE ZDRAVLJE”. Predavanje pod nazivom "Uloga lokalne zajednice u upravljanju komunalnim otpadom" održao je Igor Jezdimirović, iz UG Inženjeri zaštite životne sredine. Drugo predavanje pod nazivom Uticaj polutanata nastalih spaljivanjem komunalnog otpada na javno zdravlje održala je dr Branislava Matić Savićević, spec. higijene sa medicinskom ekologijom. Tribina je bila izuzetno posećena i prisutni građani su postavljanjem pitanja pokazali veliko interesovanje za temu i zabrinutost zbog situacije. Primetno je bilo neprisustvo lokalne vlasti, koja je veoma važan partner u rešavanju problema zagađenja. Sledeća tribina na temu kvaliteta vazduha i biće održana 02.12.2022. na istoj lokaciji.

POgledajte celu tribinu na linku pored ili na našem youtube kanalu

 Uloga lokalne zajednice u upravljanju komunalnim otpadom.pdf

BMS Stara Pazova prezentacija.pdf

 Tribina “KVALITET VAZUHA U NAŠOJ OPŠTINI - NAŠ OTPAD I NAŠE ZDRAVLJE” Datum održavanja: 04.11.2022. u 18.00 Mesto održavanja: Sportski centar FSS (Kuća fudbala) u Staroj Pazovi Organizatori: Udruženje građana "Za zdravu opštinu Stara Pazova" i Neformalna grupa građana “Vazduh za sve nas” Agenda događaja: 

18.00 Pozdravna reč predstavnika lokalne samouprave

18.05 Uvodno predstavljanje projekta “Kvalitet vazduha u Staroj Pazovi - građanska merenja” dr Danka Radić, UG Za zdravu opštinu Stara Pazova

18.15 Uloga lokalne zajednice u upravljanju komunalnim otpadom Igor Jezdimirović, UG Inženjeri zaštite životne sredine

18.40 Uticaj polutanata nastalih spaljivanjem komunalnog otpada na javno zdravlje dr Branislava Matić Savićević, spec. higijene sa medicinskom ekologijom

19.00 – 19.15 Diskusija, pitanja i odgovori

Projekat „Kvalitet vazduha u Staroj Pazovi – građansko merenje“, se sprovodi u okviru projekta „Zeleni inkubator”, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, Beogradska otvorena škola i Inžinjeri zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije. UG Za zdravu opštinu Stara Pazova i članovi NFG „Vazduh za sve nas”, žitelji opštine Stara Pazova: dr Stanislava Gorjanović dr Danka Radić dr Aleksandra Patenković drs Tanja van der Zijden Milan Kovač

U godišnjem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut" , u izvešatju:

Izvеštај о zdrаvstvеnој isprаvnоsti vоdе zа pićе јаvnih vоdоvоdа i vоdnih оbјекаtа u Rеpublici Srbiјi zа 2021. gоdinu

procenat NEISPRAVNOSTI vode u Staroj Pazovi iznosi 97%! Poređenja radi, u Zrenjaninu taj isti procenat neispravnosti vode je manji i iznosi 95,6%!

Dakle Stara Pazova ima lošiju vodu od Zrenjanina a za Zrenjanin smo svi čuli kakvu katastrofalnu vodu ima!

Danas smo posetili kamp na Šodrošu koji su organizovali aktivisti Ekološkog fronta Novi Sad u pokušaju da spreče uništenje ove prelepe oaze na samo dva kilometra od Novog Sada. Kineska firma je preko naših podizvođača već počela seču drveće bez ikakve dozvole na mestu na kome se planira izgradnja mosta. Taj ceo predeo treba da se isuši i izbetonira ili pretvori u marinu za ultra bogate koji će imati stanove u Novom Sadu na vodi. Crna žuna- detlić je njihova maskota, simbol otpora. Nedavno se pojavila u šumi, a kažu da se isto tako pojavila i u Francuskoj pre početka revolucije. Podrška!

Ovde možete kompletan izveštaj Euronews-a link

Na tribini sa profesorom Kavčićem. Podrška borbi čiji je krajnji cilj potpuno besplatni udžbenici za svu decu u Srbiji. Šta je tu loše?

Novi tekst Gordane Momčilović Ilić na ekološku temu:

Raičević: Na poštovanju ‘ekoloških’ zakona vidi se sva (ne)moć pravne države

https://balkans.aljazeera.net/teme/2022/4/18/raicevic-na-postovanju-ekoloskih-zakona-vidi-se-sva-nemoc-pravne-drzave

Svima onima koji žele da prate rezultate građanskog merenja u realnom vremenu preporučujemo aplikaciju xECO (https://xeco.info/xeco/vazduh/) na kojoj je vidljivo svih 7 mernih mesta u Pazovi.

Naše UG je uzelo učešće u sastanku organizacija civilnog društva (OCD) koje se bave zaštitom vazduha održanom u Vrnjačkoj Banji 4.4.2022. Pozvani smo da se priključimo projektu Zeleni incubator (https://www.mis.org.rs/projekti/zeleni-inkubator/) čiji je lider Beogradska otvorena škola a partneri Mladi istraživači Srbije I Inženjeri zaštite životne sredine. Postajemo deo šireg fronta OCD koje će u cilju unapređenja kvaliteta vazduha nastupati zajedno! Panel diskusiju održanu u okviru Klimatona Valjevo (https://www.youtube.com/watch?v=FuSZ6QAJXfE) preporučujemo onima koji žele da znaju više o značaju građanskog aktivizma u borbi za čist vazduha.

Problem puštanja fekalnih voda u njive. Pogledajte prilog na YouTube!!

Nakon mesec i po dana, pamučna pluća napuštaju Staru Pazovu, potvrđujući svojom bojom ono što svi znamo a to je da udišemo jako zagađen vazduh. Zbog toga smo nabavili merač kvaliteta vazduha!

Gostovanje u emisiji "Dobra zemlja" na B92.

Zbor građana u Staroj Pazovi održan je povodom najave lokalne samouprave da se sprema izgradnja postrojenja za preradu industrijskog otpada na staropazovačkim atarima.

Ostali delovi:

1. https://www.youtube.com/watch?v=tO84-biuhyc

2. https://www.youtube.com/watch?v=wJopifGmoWQ

3. https://www.youtube.com/watch?v=b4UPL23lfK0

4. https://www.youtube.com/watch?v=ucsG6za36vQ

5. https://www.youtube.com/watch?v=zjblKOEev1k

Gostovanje članova Udruženja "Za zdravu opštinu Stara Pazaova", u emisiji "Inforatnici" na radio talasima "Snaga naroda". Poslušajte kakvu smo katastrofu izbegli za dlaku 2014.!