Lakše je zapaliti nego zaorati

 Pored raznih problema sa kojima se suočavamo, počevši od lošeg kvaliteta vazduha, vode za piće, nedovoljne informisanosti o pravom stanju u sredini u kojoj živimo, utisak je da se najmanje spominje spaljivanje žetvenih ostataka. Svake godine širom naše zemlje javlja se veliki broj požara, a o njihovim razmerama i tragičnim posledicama uglavnom saznajemo preko medija, dok su stanovnici seoskih sredina istinski svedoci ove zastrašujuće prakse. Nažalost, ovo je nešto što se javlja svake godine i ostaje kao nasledstvo i mlađim generacijama. A zašto je štetno spaljivanje žetvenih ostataka? Prvo, pored opasnosti po život i zdravlje ljudi i imovinu, trajno se uništava zemljište. Zemljište je heterogen sistem i pored biljaka i životinja, u njemu se nalaze i mikroorganizmi, bez čije aktivnosti ne bismo mogli da zamislimo život. Zato su i posledice spaljivanja mnogo veće, nego što možda i izgledaju na prvi pogled. Visoke temperature, koje se razvijaju u toku požara dovode i do uništavanja različitih jedinjenja, a pre svega humusa, čime se smanjuje plodnost zemljišta. Potrebno je 50-100 godina, kako bi se formirao 1% humusa, a samo par minuta da se uništi. Dalje, usled spaljivanja, poljoprivredno zemljište postaje podložnije eroziji, smanjuje se sposobnost zadržavanja vlage, pa je usled gubitka organskih jedinjenja neophodno primeniti veće količine đubriva. Sa druge strane, preterana upotreba mineralnih đubriva, ne samo da nije ekonomski opravdana, nego može da dovede i do ozbiljnih zagađenja životne sredine nitritima i nitratima (posebno u slučaju azotnih đubriva). Sagledavanje posledica može se prikazati i brojkama, pa je 2019. godine u tri sremske opštine zapaljeno preko 1.000 njiva u periodu od 10 dana, dok je život izgubilo 14 osoba! Posledica je mnogo, a rešenje se čeka! Do tada, stručnjaci ukazuju da je neophodno vršiti zaoravanje žetvenih ostataka, jer se na taj način povećava količina organske materije, aktivnost mikrooorganizama, poboljšava plodnost i na kraju, utiče na prinos i kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Ne treba zaboraviti da je odgovornost na svima nama!

dr Danka Radić