DONIRAJ !

Godinama živimo sa zagađenim vazduhom. Tema je posebno aktuelna tokom grejne sezone. Najveći zagađivači vazduha u Srbiji su termoelektrane i idividualna ložišta u kojima pored uglja lošeg kvaliteta gori rabljeno ulje, šliperi, medijapan, guma i pratkično sve što ima tendenciju da gori. Požari na deponiji drastično pogoršavaju već lošu situaciju, kao i namerno spaljivanje sekundarih sirovina (kablovi, guma, plastika, stiropor) radi izdvajanja metala. Mnogi naši sugrađani na svojim imanjima spaljuju ono što im nije potrebno nesvesni činjenice da se u vazduh emituju opasne i kancerogene materije kojih potom završavaju u vazduhu i vodi. Bez čistog vazduha nema čiste vode i zdravog zemljišta!

ZAGAĐUJUĆE MATERIJE U VAZDUHU Najzastupljenije zagađujuće materije u vazduhu su takozvane suspendovane čestice (PM-particular matter) koje nastaju upravo sagorevanjem. Prema prečniku izraženom u mikrometrima se svrstavaju u kategorije: PM 10, PM 2.5 i PM 1. Granična vrednost na godišnjem nivou za PM10 i P2.5 je 40 odnosno 25 µg/m3. PM10 čestice imaju definisanu i dnevnu graničnu vrednost (50µg/m3) koja ne sme biti prekoračena više od 35 puta u godini.

Granica zagađenog vazduha je 50µg/m3

Izloženost visokoj koncentraciji suspendovanih čestica dovodi do razvoja respiratornih, kardiovaskularnih i malignih bolesti. Epidemiološki podaci pokazuju da uvećana koncentracija PM dovodi do velikog povećanja mortaliteta građana. PM10 dopiru do gornjih disajnih puteva a PM2.5 do najsitnijih disajnih puteva i alveola. U plućima PM čestice usporavaju razmenu kiseonika i ugljendioksida, skraćuju dah i izazivaju naprezanja srca čiji se rad ubrzava da se nadoknadio unos kiseonika. Što su sitnije čestice lakše stižu do svih naših organa, deponuju se i izazivaju oboljenja poput karcinoma. Naročito su podložne osobe sa prethodnim oboljenjima, deca, trudnice, stari…

Za sveobuhvatniji uvid u kvalitet vazduha je potrebno meriti i koncentraciju drugih zagađujućih materija, pre svega sumpor dioksida (SO2) koji najčešće nastaje kao proizvod industrije. Ovaj bezbojni gas, kiselog ukusa i oštrog mirisa iritira sluzokožu očiju i respiratornog sistema. Izlaganje većim koncentracijama SO2 (iznad 0,1 mg/l) izaziva teška oštećenja pluća a hronična izloženost malim koncentracijama oštećenja gornjih i donjih respiratornih puteva. Sumporni oksidi ulaze u hemijske reakcije u atmosferi čiji su krajnji proizvod sekundarne suspendovane čestice, smog, magla, kisele kiše.

Ostale zagađujuće materije su ugljen-monoksid (CO) koji nastaje nepotpunim sagorevanjem fosilnih i drugih goriva, isparljiva organska jedinjenja (VOC) koja već na nekoliko stepeni višoj temperaturi od sobne spontano isparavaju, oksidi azota (NOX) koji u kombinaciji sa VOC i ozonom daju smog, a sa oksidima sumpora doprinose nastanku kiselih kiša, ozon (O3) koji je takodje deo gradskog smoga.

Sagorevanjem plastike, gume, raznih veštačkih materijala i svega onoga što se na deponiji nalazi kao i prilikom paljenja „običnog“ tj. kućnog smeća i spaljivanje sekundarnih sirovina da si izvdojio metal nastaju ne samo standardne zagađujuće materije već i posebno opasni i kancerogeni DIOKSINI i FURANI čija se koncentracija ne meri redovno.

Koliko je zagađenje u Staroj Pazovi?

KONTINUIRANA I INDIKATIVNA MERENJA KVALITETA VAZDUHA U našoj opštini ne postoji kontinuirano praćenje kvaliteta vazduha. Na zvaničnom sajtu opštine se mogu naći rezultati merenja iz 2017 i 2021. koja je sprovela akreditovana laboratorija. Da bi dala pouzdan uvid merenja moraju biti redovna i sprovedena u kontinuitetu i to na dobro izabranim lokacijama. Na inicijativu našeg udruženja uspostavljena je građanska mreža merenja čestičnog zagađenja senzorima čija je preciznost potvrđena poređenjem sa podacima Instituta za javno zdravlje “Dr. Milan Jovanović Batut” i zvaničnim vrednostima Agencije za zaštitu životne sredine. Uređaji pokazuju trenutni nivo zagađenja vazduha na lokaciji na kojoj su postavljeni i prikazuju novu vrednost svakih 15 minuta. Postoji više sajtova na kojima su rezultati ovih merenja vidljivi kao npr www.klimerko.org ili sensor.community gde je moguća i slobodna registracija senzora. Aplikacije (AirCare, xEco) preko kojih možete pratiti kvalitet vazduha su jednostavne za instalaciju.

Pogledajte na www.klimerko.org ili sensor.community trenutno zagađenje!

Uvid koje je dobijen uvodjenjem građanskog merenja na teritoriji RS ukazuje da se vazduh smatra čistim samo tamo gde nema merenja. Svuda gde su merenja uvedena se pokazalo da je vazduh prekomerno zagađen. Na to ukazuju i građanska merenja na teritoriji opštine Stara Pazova. Gradovi i opštine u kojima je vazduh ocenjen kao prekomerno zagađen (više od 35 dana prekomernog zagađenja) trebalo bi da usvoje i sprovode Plan kvaliteta vazduha koji sadrži osnovne informacije o zoni i aglomeraciji, vrsti, stepenu i izvorima zagađenja, opis mera za sprečavanj i smanjenje zagađenja vazduh i mera za poboljšanje kvaliteta vazduha koje su preduzete pre i nakon donošenja Plana, dugoročne mere, rokove, kao i organe i lica nadležne za sprovođenje plana, kontrolu planiranih mera i aktivnosti i razvoj. Lokalne samouprave imaju zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih Planova kvaliteta vazduha.

Cilj građanskog merenja jeste da 1) upozore javnost da smo izloženi štetnom uticaju, 2) skrenu pažnju svih građana da moramo voditi računa kad u toku dana otvaramo prozore, izlazimo napolje ili dozvoljavamo deci da se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću “na vazduhu” i 3) inspirišu lokalnu samoupravu na obavezu da o našem zdravlju brine na zakonom predviđen način, tj. da uvede kontinuirana merenja i donese Plan kvaliteta vazduha 4) potaknu lokalne medije da se više bave kvalitetom vazduhu i okviru informativnih emisija izveštavaju građane o rezultatima kako zvaničnih tako i građanskih merenja.

POŽARI NA DEPONIJI I NAMERNO PALJENJE KUĆNOG SMEĆA I SEKUNDARNIH SIROVINA Sagorevanjem plastike, gume, raznih veštačkih materijala i svega onoga što se na deponiji nalazi nastaju ne samo standardne zagađujuće materije već i DIOKSINI i FURANI. Oni nastaju i prilikom paljenja „običnog“ tj. kućnog smeća. Redovno spaljivanje sekundarnih sirovina na više lokacija u našem mestu je posebno opasno. Nakon što nestanu iz vazduha dioksani i furani ne prestaju da budu opasni. Oni završavaju u vodi i zemljištu, ulaze u životne cikluse i lanac ishrane i na kraju krajeva se nađu na našem stolu. U incidentima kao što su požari na deponijama bi se morale meriti i koncentracije ovih KANCEROGENIH supstanci. Naša deponija konstantno tinja i povremeno se pali a dioksini i furani nikada nisu mereni ni u vazduhu, ni u okolnom zemljistu. Iz gradskog Zavoda za javno zdravlje poručuju Beograđanima da dok osećaju miris dima iz Vinče zatvore prozore i ne izlaze bez preke potrebe. Nama se povodom požara na našoj deponiji nikada niko nije obratio. Zvanične izjave bivših čelnika našeg mesta da požar koji je sedam dana besneo na depoiniji nije opasan po naše zdravlje i životnu sredinu ne želimo da komentarišemo. Ne samo što se problem deponije već decenijama ne rešava i što nismo upozoreni već se paljenje sekundarnih sirovina radi prodaje metala redovno obavlja. Ako inspekcijske službe ne mogu da stanu na put praksi koja ugrožava javno zdravlje čemu njihovo postojanje?

GREJNA SEZONA – INDIVIDUALNA LOŽIŠTA Građanska merenja će svakako pokazati koliko smo bar tokom jednog dela grejne sezone bili izloženi negativnom uticaju čestičnog zagađenja ali i bez merenje znamo da je vazduh jako loš zimi. Opšte je poznato da individualna ložišta značajno doprinose lošem kvalitetu vazduha tokom zime. Nažalost u našem mestu se zbog lošeg standarda i niske svesti pojedinih sugrađana pored drveta i uglja lošeg kvaliteta loži i ono što nije ogrev. U indiviudalnim ložistima gore rabljena ulja, otpad stolarskih radionica, plastika, guma, kućno smeće tako da imamo emisiju kancerogenih materija ma mnogim lokacijama unutar samog mesta.

ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE DA ZNAJU o monitornigu kvalitet vazduha u Srbiji, uticaju zagađenja vazduha na zdravlje i zakonskoj regulative preporučujemo publikacije Beogradske otvorene škole koja već nekoliko godina realizuje projekte čiji je krajnji cilj poboljšanje kvaliteta vazduha.

AKCIJE SPROVEDENE TOKOM TEKUĆE GODINE

REŠENJE ZA ZAGAĐENJE Udruženje se na samom kraju 2021. priključilo inicijativi Rešenje za zagađenje u organizaciji UG Kreni promeni. Bilbord pamučna pluća - indikator zagađenja vazduha je u našem mestu brzo potamneo iako je bio postavljem duboko u dvorištu privatne škole stranih jezika, u ulici koja nije jako prometna. Nažalost, predlog da bilbord postavimo ispred Doma zdravlja u Staroj Pazovi, kako bismo ukazali na vezu između zagađenja vazduha i zdravlja, je rukovodstvo ove kuće odbilo uz argument da se neće dobiti egzaktni podaci. Građane smo preko društvenih mreža obaveštavali o promeni boje do koje je brzo došlo a 24.02. smo se pridružili izložbi organizovanoj ispred RTS. Sva pluća koja su u proteka dva meseca staja u 20 gradova širom Srbije i poprimila različite nijanse sive boje su prikazana i tom prilikom Radio-televiziji Srbije predata peticiju. Više od 21.000 građana je zahtevalo da javni servis u svojim informativnim emisijama istinito i u realnom vremenu izveštava o stanju kvaliteta vazduha u gradovima Srbije. "Da građani Srbije znaju kakav zrak udišu"

GRAĐANSKO MERENJE ČESTIČNOG ZAGAĐENJA VAZDUHA Pridružili smo se projektu Vidljivi podaci za nevidljivi vazduh koji realizuje Beogradska otvorena škola i početkom 2022. konačno postali deo građanske mreže merenja čestičnog zagađenja vazduha. U centru Stare Pazove postavili smo merač koncentracije suspendovanih čestica vidljiv na sensor.community.

Povezali smo se sa Internet društvom Srbije i kroz projekat Građani za bolji vazduh obezbedili za naše mesto više takozvanih klimerko uređaja koji mere koncentraciju čestica prečnika 1, 2.5 i 10 mikrona (PM1, 2.5. i 10). Merači su nabavljeni i za okolna mesta. Vidljivi su na www.klimerko.org i aplikaciji AirCare. Mreža građanskog merenja kvaliteta vazduha se širi. Stara Pazova je konačno postala njen deo. Ovo je važno zato što su merenja prvi korak ka merama!

Cilj ovih merenja je da:

  1. upozore javnost da smo izloženi štetnom uticaju,
  2. skrenu pažnju svih građana da vode računa kad otvaraju prozore, izlaze napolje ili dozvoljavaju deci da se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću “na vazduhu” i
  3. inspirišu nadležne da o našem zdravlju brinu na zakonom predviđen način, tj. uvedu kontinuirana merenja, donesu Plan kvaliteta vazduha i sprovode kaznene mere,
  4. potaknu lokalne medije da u okviru informativnih emisija izveštavaju o kvalitetu vazduha.

Pored toga što u svakom trenutku možemo da se informišemo da li je vazduh “dobar” konačno ćemo saznati koliko dana u godini dišemo zagađen vazduh.

Na slici iznad je kalendar rezultata merenja čestičnog zagađenja na jednoj od lokacija u našem mestu za februar i mart 2022 (AirCare). U pitanju je Šafarikova ulica. Svega 7 dana smo udisali čist vazduh (zeleno), 21 dan vrlo zagađen (crveno) a 5 dana ekstremno zagađen (ljubičasto)! Vidimo i najvišu do sada izmerenu vredost u Fruškorogskoj ulici koja više desetina puta prevazilazi granične vredosti. Pre toga smo imali neslavan rekord od 400 I nešto u Zanatlijskoj.

Rezultate građanskog merenja kvaliteta vazduha u Srbiji tokom prethodne grejne sezone, kad u Pazovi nije bilo merača, možete videti na: https://www.bos.rs/ekz/vesti/134/9876/rezultati-gradanskog-merenja-kvaliteta-vazduha.html. Uvid koje je dobijen uvodjenjem građanskog merenja na teritoriji RS ukazuje da se vazduh smatra čistim samo tamo gde nema merenja. Svuda gde su merenja uvedena se pokazalo da je vazduh prekomerno zagađen. Na to ukazuju i dosadašnja građanska merenja na teritoriji opštine Stara Pazova.

UMREŽAVANJE SA DRUGIM ORGANIZACIJAMA CIVILNOG DRUŠTVA (OCD) Naše UG je uzelo učešće u sastanku organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom vazduha održanom u Vrnjačkoj Banji 4.4.2022. Na ovom sastanku smo pozvani da se priključimo projektu Zeleni inkubator čiji je lider Beogradska otvorena škola a partneri Mladi istraživači Srbije i Inženjeri zaštite životne sredine. Postajemo deo šireg fronta OCD koje će u cilju unapređenja kvaliteta vazduha nastupati zajedno! Panel diskusiju održanu u okviru Klimatona Valjevo u organizaciji NLO iRevolucija preporučujemo svima koji žele da znaju više o značaju građanskog aktivizma u borbi za čist vazduha.

UŠEŠĆE U PROJEKTU UMETNICI I LOKALNA ZAJEDNICA ZA SAMOUPRAVNU PRAKSU U KULTURI Udruženje građana “Tatamate” sa Udruženjem likovnih umetnika Srbije (ULUS) sprovodi projekat u kome učestvuju i predstavnici lokalne zajednica na teritoriji opštine Stara Pazova i nezaposleni i samostalni vizuelni umetnici, članovi ULUS-a. U odboru koji prelaže teme od interesa za lokalnu zajednicu su i članovi našeg udruženja.

ŠKOLSKA MERENJA KVALITETA VAZDUHA

UPRAVNI ODBOR

U Staroj Pazovi,
19. 4. 2022.

dr Stanislava Gorjanović,
naučni savetnik
Stanislava je rođena Pazovčanka. Nakon OŠ BPPinki završila je Zemunsku gimnaziju. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Fulbrajtov je stipendista i stipendista Beogradske otvorene škole i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS. Radi na Institutu za opštu i fizičku hemiju u Beogradu. Do sada je objavila više desetina naučnih radova u međunarodnim naučnim časopisma. Jedna od oblasti njenog interesovanja je razvoj bezotpadnih tehnologija. Majka je jednog dečaka. Smatra da svako od nas svoja znanja i veštine treba da koristi za unapređenje sopstvenog okruženja i lokalne sredine i da samo udruženi možemo učiniti naše male svetove boljim.

Pročitajte najnovije novosti na temu kvaliteta vazduha